Povratak na VRH

foto1 foto2 foto3 foto4 foto5
Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki. ARISTOTEL

TESTOVI

Promo video škole

U srednjim školama, a naročito u gimnazijama veća je potreba za planiranjem podrške za decu koja su natprosečna, jer nemaju mnogo dece koja imaju teškoće i barijere u učenju, ocenjuje psiholog Ljiljana Radovanović Tošić, koja se godinama unazad bavi inkluzijom u školama. Jedna od takvih škola je Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“.

„Situacija je različita. Ima škola koje su zaista krenule, kao što je gimnazija Stevan Sremac. Ima još niških škola, ja sam održala radionice u školi „12. februar“, „Mija Stanimirović“, u brojnim srednjim školama po Srbiji, i ja i moje koleginice. Moj seminar nije jedini u ovoj oblasti koji se realizuje po školama. Ima na sreću mnogo seminara. Ima i škola u kojima se, nažalost, ništa ne zna o ovome, jer kada se krenulo sa reformom i uvođenjem inkluzije, srednje škole su bile obuhvaćene samo na taj način što je po jedan predstavnik bio uključen  u nacionalne obuke gde su čitavi STIO timovi iz osnovnih škola bili uključeni. Onda i nije adekvatno preneseno, niti je moglo da zaživi. Sada se ide ka srednjim školama, to je sledeća faza rada i sve srednje škole će biti obuhvaćene posebnim obukama“, kaže psiholog Ljiljana Radovanović Tošić.

Govoreći na ovu temu i tragajući za podacima koliko dece kojima je neophodna dodatna podrška dolazi u srednje škole a posebno gimnazije saznajemo da od ove školske godine ima promena koje dolaze od samog Ministarstva prosvete. 

To nam je potvrdio Dragan Ilić, profesor informatike u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, koji je poslednjih godina angažovan kao član upisne komisije. On kaže da ova oblast do sada nije bila najbolje uređena ali da su se iz Ministarstva potrudili da se to bolje definiše i uredi. Ne iznoseći pojedinačne, već zbirne statističke podatke, Dragan Ilić opisuje situaciju u našem okruženju. 

„Na nivou Nišavskog okruga reč je o 100 do 150 učenika, koji imaju jedan ili drugi vid podrške. Konkretno kada je reč o IOP-u 2 ima oko 40 učenika u celom okrugu.  To nije značajan procenat jer u našem okrugu je oko 3 500 učenika, što znači da je to na nivou 1-1,5 %“, kaže Dragan Ilić. 

Učenici koji su ove godine osmi razred završavali po programu IOP2, imali su drugačiji status prilikom upisivanja u srednje škole, a pritom je morala da se ispoštuje detaljno kompletna procedura, od mišljenja pedagoga, psihologa škole preko mišljenja Tima za inkluzivno obrazovanje u samoj školi, i na kraju do mišljenja interresorne komisije“, objašnjava Dragan Ilić.  

Jedno su standardi po obrazovnim profilima, drugo je praksa i realno stanje koje se zatiče po školama, tako da su brojna pitanja i dileme zbog kojih je bilo mnogo razmišljanja kada je o inkluzivnom obrazovanju reč, kaže profesor Dragan Ilić. 

„Oko 20 učenika upisalo je najpovoljnije obrazovne profile za koje su svi članovi, svih komisija smatrali da su najbolji, a povratna informacija koju imamo je da su zadovoljni što su to upisali. Pošto je reč o malom procentu, možememo generalno da tvrdimo da je još manji procenat onih koji upisuju gimnazije jer ta deca se češće opredeljuju za trogodišnja zanimanja, u manjem procentu za četvorogodišnje obrazovne profile i u izuzetno malom broju se uopšte interesuju za gimnazije. Prema podacima kojima mi raspolažemo, izuzetno mali broj učenika, u celoj Srbiji, na ovakav način uisao gimnazije“, rekao nam je Dragan Ilić. 

Dragan Ilić je jedan od profesora koji je sa svojim kolegama iz Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ insistirao da se prođe obuka za inkluzivno obrazovanje, sa posebnim osvrtom na IOP3. On kaže da su instrukcije Ministarstva jasne, a da ih nastavnici i profesori ne bi proizvoljno tumačili, u gimnaziji su smatrali, pošto nemaju iskustva u radu sa inkluzivnom decom, da je logično da prođu obuku i to sa ljudima koji imaju dugogodišnje iskustvo.  

„Seminar je bio pun pogodak. Kao nastvanik imao sam malo informacija o tome šta bi u okviru mog predmeta trebalo da uradim, kako da postupim u slučaju da imamo inkluzivne učenike. Prvo kako ih prepoznati, na koji način se prilagođavaju nastavni planovi i programi, šta je zakonska regulativa, šta je najbolje za njih, u smislu njihove profesionalne orjentacije i daljeg obrazovanja“, kaže profesor informatike i član izborne komisije, Dragan Ilić.  

Od ove školske godine po IOP-u 1 u Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac radi jedna učenica. Sve procedure su ispoštovane i napravljen je plan, a u tome su učestvovali svi, Tim, profesori, razredni starešina, kaže pedagog škole Jasmina Rakić.

„Nastavnici grupe predmeta prilagođavaju metode, oblike rada, načine ispitivanja učenice, ne izlazeći iz standarda.koji su propisani nastavnim planom i programom za 3. razred.Nastavnici su izabrali grupu predmeta gde se rade pismeni zadaci, zato što je učenici potrebno više vremena za to. Učenica zbog prirode svoje bolesti se otežano kreće ili uz nečiju pomoć, pratioca.Odgovara sa mesta. Pomaže joj se redukcijom gradiva, može da odgovara manje delove, parcijalno. Samanjen je broj zahteva na pismenim zadacima, u odnosu na druge učenike. Inače, učenica apsolutno savladava nastavni plan i program i prati gimnazijsko obrazovanje“, kaže pedagog Jasmina Rakić.     

Odeljenjski starešina Marina Milojević veoma je zadovoljna saradnjom sa predmetnim nastavnicima i učenicima koji su savršeno prihvatili svoju drugaricu kojoj je potrebna dodatna podrška. Ona ima probleme sa hodanjem i pisanjem

„Ona ima probleme sa hodanjem i pisanjem, a inače je veoma vredna i radna devojčica, koja je prošle godine imala vrlo dobar uspeh. U suštini ona uspeva da odradi sve zadatke.Ja predajem fizičko vaspitanje, a ona je zbog prirode problema oslobođena nastave fizičkog, tako da ja mnogo informacija o njoj dobijam od svojih kolega - predmetnih nastavnika, i naravno na času odeljenjskog starešine. Vidim da ona uspeva da odradi svoje đačke zadatke i da bude uspešna“, Marina Milojević.

Njen odnos sa drugarima i drugaricama iz odeljenja je fenomenalan, ocenjuje Marina Milojević. Ona ističe da nije bilo potrebe da posebno razgovara i utiče na ostale đake, kaže, jednostavno su sami shvatili da njihovoj drugarici treba podrška i bezrezervo je daju. A vršnjačka podrška je možda i presudna da se učenik koji uči na malo drugačiji način u školi oseća lepo i slobodno, i da uspeva da ostvari  uspeh. 

„Ona je u našu školu došla iz stručne privatne škole, kada je bila drugi razred. Posebno mi je drago što je napredovala u svom radu, da joj atmosfera u školi i odeljenju prija, što pozitivno utiče i na njeno zdravstveno stanje. To čujem i od njenih roditelja“, kaže profesorka Marina Milojević i još jednom podvlači da je uz podršku vršnjaka, za školu veoma značajna saradnja sa roditeljima.

Jedan od razloga za obuku o inkluzivnoj nastavi koja je sprovedena u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ bilo je i da se profesori upoznaju kako pravilno treba raditi sa posebno nadarenom decom, pošto gimnazija ima specijalno odeljenje za nadarene učenike koji rade po programu Filološke gimnazije.

„To je bio drugi razlog zbog kojeg smo tražili seminar. Mi godinama imamo nadarenu decu koja uče u Filolođkom odeljenju po posebnom programu Filološke gimnazije, i hteli smo da vidimo da li i u takvom odeljenju i ostalim odeljenjima možemo da prepoznamo posebno darovite, jer gimnazije su upravo po tome i poznate, da u njih dolaze posebno talentovani učenici. Hteli smo da vidimo u kojoj meri, osim dodatne nastave, ako bude bilo potrebe, treba da  radimo i po IOP-u 3, i dobili smo korisne odgovore“, rekao nam je Dragan Ilić. 

Jedan od predavača tokom obuke bila je Ljiljana Radovanović Tošić koja je za našu emisiju ponovila da nije teško odabrati koja su to deca koja će učiti po IOP-u 3, da su instrukcije jasne i da ih nije teško sprovesti u delo.

„Ne. Nije teško. Ako se pristupa prikupljanju podataka, ako u tome učestvuju roditelji, saradnici, nastavnici, vršnjaci. Ako svako da opis iz svog ugla. Postoje vrlo jasne odrednice šta je darovitost, a šta je samo možda fini trud i rad“, kaže psiholog Ljiljana Radovanović.

Da se nakon obuke na Nastavničkom veću organizovala prezentacija seminara kako bi se svi nastavnici upoznali sa detaljima, potvrdila nam je pedagog škole Jasmina Rakić. I ona poput profesora Dragana Ilića navodi da je sve više informacija i obuka koje su značajne za inkluzivnu nastavu, ali da u samom procesu i dalje nije sve na nivou kakav bi trebalo da bude.

„Mislim da smo malo promenili način razmišljanja u odnosu na to koliko je podrške potrebno deci koja imaju probleme u radu i učenju, psihološke, emocionalne probleme. Sistemski je to osmišljeno dobro, ali je kod nas uvek problem realizacija. Više problema ima u osnovnim školama, u kojima je inkluzivno obrazovanje zaživelo, a nemaju personalnih asistenata. Mi se sve više uključujemo i tražimo informacije kako bi ta deca bila bolje sagledana“, kaže Jasmina Rakić.  

Ona navodi da se sada na tome uveliko radi u školi uz koordinaciju stručne službe, Tima za inkluzivno obrazovanje, a naravno uz saradnju sa profesorima, posebno razrednim starešinama. Ona navodi da kada je reč o Filološkom odeljenju, po samoj kategorizaciji u njemu su učenici koji su nadareni za jezike, pre svega za engleski jezik.  

„Oni već rade po drugačijem nastavnom planu i programu. Oni su nadareni, ali i među njima bi moglo da ima onih koji su vanserijski i koji su daroviti. Darovite dece ima, ali da bi radili po IOP-u 3, mora da se prikupi veliki broj informacija o detetu, jer nisu sva talentovana deca za neke oblasti i darovita. Ja bih volela da imamo što veći broj učenika koji će raditi po IOP-u 3“, rekla nam je pedagog Jasmina Rakić. 

Od ove godine krenuće se i u tu proceduru, na tome se uveliko radi, a svakako su, kaže pedagog Jasmina Rakić,  sva ta deca i do sada bila sagledana, ali kroz pojačani dodatni rad, projekte, sekcije i druge vannastavne aktivnosti.

Govoreći o inkluziji u Prvoj niškoj gimnaziji ističu i to da su početkom ove školske godine uspeli da naprave i rampu, tako da učenici i osobe koje imaju poteškoća u kretanju sada mogu bez problema da uđu u školu na posebnom ulazu, a nedavno je i popločan deo dvorišta na ulazu u školu.

U nastavku serijala „Da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih“, govorićemo o inkluzivnom obrazovanju u niškim školama i o mehanizmima za njegovo lakše i uspešnije sprovođenje.

FaceBook

Javne nabavke

Škola u saradnji sa:

Broj poseta

0200023
Danas
Juče
Ova nedelja
Poslednja nedelja
Ovaj mesec
Poslednji mesec
UKUPNO
613
286
2716
2716
13265
15451
200023

Današnja prognoza
696

8.14%
25.86%
8.93%
1.01%
0.39%
55.67%

Vaša IP:54.162.107.122

Časopis

Autorska prava zadržava © 2017 Prva niška gimnazija "Stevan Sremac".